top of page
Search
  • Writer's pictureRoma Ro

Još nije ni izgovorila zadnju riječ, kroz vrata u sobu je ušao frajer s tuluma.

Updated: Dec 19, 2021


26. dio

-Dobro, dobro, dolazzziiim! - Sanja je vukla noge za sobom krećući se sporo prema ulaznim vratima. No, nije se kretala dovoljno brzo, tako da je opet začula zvono kako zvoni. Samo ovaj put joj se činilo da netko puca iz Gričkog topa, a ne da normalno zvoni. Doduše, njeno zvono ne zvoni normalno za sve ostale ljude kako se njoj činilo da je, ali danas se ni njoj nije sviđala ta grmljavina. Morat ću opet mijenjati to dosadno zvono, evo kao da mi tuče točno po sredini glave.

-Ideeeem, evo me! – sad je uzviknula jače tako da je čuje onaj tko se nalazio s druge strane vrata. Činilo joj se da se taj hodnik produžio bar za dva, tri metra. Prišla je i otključala ih je. Drhtavom rukom ih je otvorila. U sebi nije imala dva atoma snage. Ovaj put je pretjerala.

-Ti nisi normalna. Zašto se ne javljaš kada te zovem? Znaš li ti koliko sam se zabrinula za tebe?

-Kaj si se zabrinula?! - Sanja je pogledala u prijateljicu zbunjeno. Tu sam.

Tina je ušla u hodnik, a da nije čekala da joj prijateljica otvori do kraja vrata. Samo je prošla mimo nje.

-Da tu si, sada kada sam ti došla lupati!!!

-Dobro uđi, smješkajući je rekla. Smiri se. Vidiš da je sve u redu.

-Što ti je s telefonima? Svi su isključeni ili nedostupni.- i dalje je Tina inzistirala.

-Kaj mi je s telefonima, kaj mi je s telefonima….- ponavljala je. E, pa, isključeni su.

-Zašto?

-Kak zašto? Čovjek isključi telefon da mu ne smeta.

Tako si postavljajući pitanja došle su do dnevne sobe. Sanja joj je ponudila da sjedne.

-Sjedni najdraža moja Tinčice. Idemo ispočetka. Vidim da si uzrujana. Lijepo ti svojoj prijateljici objasni što se dogodilo? Da nije Hrvoje? Što je napravio? E, bum mu kožu sastrugala kao led sa šoferšajbe.

-Nije Hrvoje, nego ti. Dobro, kako se možeš ne javljati nikome toliko vremena. Znaš li ti da smo se svi zabrinuli. Sanja, zove me tvoja mama i pita jesam li te vidjela. Kaže, ne mogu je dobiti na telefon. Ja te zovem, ništa. Pišem ti poruke, vidim da ih nisi pročitala. I što bi si čovjek pomislio. A što je najgore, vidjela sam da si otišla s tuluma s onim nepoznatim likom. A što je još gore, znam da nisi bila sva svoja. I ti se pitaš što se dogodilo.

-Ej, ej, dobro, dobro. Kriva sam. Moj grijeh, moj preveliki grijeh… razumijem da si se ti zabrinula. Ali moja majka, to je već drugi par rukava. Da je toliko zabrinuta, ne bi na putu bila već tri mjeseca. Ni manje ni više nego južna Amerika. Da ti počnem nabrajati imena gradova koje vidim na fejsu. Kako ono napiše, ovo je divan grad, toliko ljepota još u životu vidjela nisam, a svakako ako budete dolazili preporučam vam da posjetite, a sve je poslovno. Sklapaju se ugovori za velike cifre.

-Dobro - prekinula ju je Tina. Umiri se. Nemoj tako. Dobro znaš da smo se zabrinuli. Zašto se nisi javljala budalice?

-Znaš kaj, otkriti ću ti veliku tajnu. Možeš vikati na mene koliko god hoćeš, ne bum se naljutila na tebe. Tinčica, zaljubila sam se. Do ušiju.

-U koga? Ček, nemoj mi reći, pogađati ću. Mislim da ću pogoditi iz prve. Beskućnik!

-Molim? Tko ti sad pa taj?

-Draga moja humanitarko, samo tebi je slično da se danima zatvoriš s nekim i nikome se ne javljaš. A kada sam te zadnji put vidjela rekla si da ideš spasiti onog beskućnika koji je stajao pokraj šanka i nikoga nije zarezivao.

- Kaj sam ja to rekla? Iskreno, neka događanju su mi još u kmici, kak bi se spominjalo, ali nije mu tako ime. Ah, baš sam se zaljubila. Morat ti reći, baš je strašan, u bilo kojem pogledu.

-A kako se zove?

-Daj Tina, kaj gnjaviš, kaj je važno kak se neko zove. Naravno da nije, važno je kakav je on frajer. A mogu ti reći iz prve ruke da je čista desetka. Ma kaj desetka, stotka. – nasmijala se je naglas na to što je rekla. Ocjena joj se činila premala za takvo stvorenje.

-Ok, nije važno kako se zove, ali da se nikome nisi javljala to je važno.- dok je to govorila učinilo joj se da je čula kako se netko tušira u kupaoni. Sanja, jesi li ti sama u stanu?

-E, vidiš, nisam ti sve stigla ni reći. Nisam.- počela se naglas smijati.

Još nije ni izgovorila zadnju riječ, kroz vrata u sobu je ušao frajer s tuluma, kako ga je Sanja nazvala beskućnik. Oko pasa je imao svezan ručnik. Ovakvo građenog frajera u životu još nije vidjela. Da je na filmu, ne bi se morao posramiti od ni jednog glumca. Sve pločice na trbuhu bile su na svom mjestu, a kapljice vode koje su zaostale na njegovoj koži sjajile su kao male zvjezdice. Iskreno, ostala je zatečena.

-Oprostite moje dame, ako sam vas prekinuo u važnom razgovoru. – rekao je.







74 views0 comments

Comments


bottom of page